Младост је моја.... — Димитрије Глигорић Сокољанин

Младост је моја скривена у тами,Пролеће јасно као санак прође,И ја се нађох тако у осамиКада јесен дође!

Не жалим дане срећом обасјане,Радости чашу ја нисам ни пио;Ма крилу буре и судбе незнанеЈа сам вечно био.

Ал’ волим живот.... Овај цветак нежни,Што му жуто лишће и круна бледа,Што мирно чека зимњи покров снежни —А у сунце гледа!