Ako bih rekal smiljeno

Ako bih rekal smiljeno,Da tancaš divno koloLipostju s' toli svršeno,Dostojno s' bit oholo.

Kroz vilu kejzi vinačac 5Cvata lipos meu vamaKako i jasan mjesečacKad sine meu zvizdama.

Tko želi vidit daniciNa nebu ka je svitlos, 10Pozri vilu u krunici,U koj je rajska milos.

Jak vita jela u goriPozor je nje uzvišen, 15Svitlostju lice nje gori,Kojoj sam velmi snižen.

Evo još tko želi viditPrivelik dar s nebesa,Nu nitkor nemoj zaviditVidivši taj čudesa. 20

Oči tej gdi vila imaK sunačcu ke kad svrne,Svu mi svitlos uzvazimaA meni život strne.

Rasla ni samo s vilama 25Za lov da je stvorena,Upored nu je s zvizadamaI s anđeli gojena.

Krostoj ljubav nima kriposKojom bi mogla smutit, 30Jur za mal hip da nje liposLjuven stril bude čutit.

O čudno t' vidit gdi točiSuze niz svoje lice,Ditece nago bez oči 35S krilim kako i ptice.

Toj biše bog od ljubavi,Bezumnim ki je tužan,I čujah dobro gdi praviKojojzi ja bih sužan. 40

Jakos nut kripos taj steče,Sve su š njom višnje sile,Vas mi luk skrši, upeče,I moje stare strile.

A vrući plamen izgasi, 45U kom vas gorim tvrdo,Gnjivom me u svem poraziOpustiv svasma grdo.