Prislavna ma vilo, kad počnem misliti — Џоре Држић

5Prislavna ma vilo, kad počnem mislitiDostojno t' i milo kroz dar zahvaliti,

Sva pamet i vas um, rič i glas u meniI znanje i razum, sve se okameni,

Jer nimam kriposti ni moći tolike 5Da t' može zadosti dat hvale velike,

Krostoj Bog istini, ki svemu ljuvenoStvorac bi jedini, molim ga smiljeno

Da t' plati on, vilo, tuj ljubav i milosProtiv meni milo ku kaže tva svitlos. 10

A ja t' moju mlados ne budem šteditiNa svaku tvu rados ka bi t' mogla biti.

I vas moj vik imaj na tvoj zapovidi,Ter virno vazimaj kako t' se uzvidi.

Zač me je svezala tva ljubav ne mala 15I dar mi poslala, velika t' na nj hvala.