Невера (Гете)

Љубило је момче једно девојчицу младу,У другоме вилајету — не знам у ком граду.Често јој је говорило: О невесто моја!Ту падахy с обе стране пољуби без броја.И најпосле изневери момак деклу младу,И она се разболела у тузи и јаду.И с ума је мома сишла, јаој, Боже свети!Па је тако у лудилу морала умрети.Ал’ и момку неста мира од онога дана,Смркло му се, па је сео на свог коња врана.Усео је врана коња, мамузом га бије,Грешник тешки хтео би се ваљда где да скрије.Али њему на том свету нигде мира нема,Седам дана — седам ноћи — нит спава, нит дрема.Он путује, а громови и муње га прате,Као свирка и певање окићене свате.Спазио је дворе неке, па ка њима пође,Да се склони, док та бура и холуја прођеСишао је с коња свога, па га за ступ веже,Само што му срце бедно нека туга стеже.А унутра када уђе, када на праг стаде,Развали се тле под њиме, и он доле падеСто је хвати доле пао тај делија млади —Шта да почне, под земљом је — шта тамо да ради?Окреће се на све стране, али мрак је свуда,А само се светлост нека далеко кривуда.Три свећице у даљини у том мраку сјају,И он дркћућ’ упути се ка ономе крају.Али светлост та малена, гле, не чека њега,Све кроз неке подрумове и јаркове бега.Момче младо за свећама по степенима слази,И дворану окићену пред собом сад спази.Стотинама тамо седе, па и њега зову,Да ужива и он шњима светковину ову.Међу њима спазио је он и своје злато,Лице јој је било белим велом умотато.У зачељу ено вид’те, тамо она седа.На неверу, што је пред њом, неће ни да гледа. —