Марково благо

И нађоше у Прилипу закопано благо много,Што ни Марко, дели Марко, потрошити није мог’о.Де, нека ми когод каже у данашње доба гњило,Како би се ово благо понајбоље потрошило.Да је мени пало шака, не бих хтео чинит’ ина,За шест стотин’ ока злата купио бих море вина,Па бих позв’о на пијанку све кукавце нашег доба,Опио бих удворице, опио бих многа роба,Улизице, трчилаже, чанколизе, готоване,Да се кучке забораве, да истину продиване.А дозв’о бих у прикрајак господаре њине сјајне,Нека чују шта им мисле, нек докуче многе тајне.Марко би се насмејао, насмејао из свог гроба,А таки би настануло друго време, друкче доба.