Народна имна

Јован Јовановић Змај (1833–1904)

Боже правде, браничу створења,Боже нада, Боже искушења,Праотаца штите свети,И унука с’ њини сети!Свак’ је Србин син јунака,Што је за крст живот дав’о,Јера му је спас са крстаИ слободу обећав’о.

​Боже греха јоште неопраниИ векова горко проплакани!Да ти није Србин мио,Ти му не би бранич био.И у муци искушења,И у ноћи доба глуво,Ти нас, Боже, тамо водиш,Зашто си нас чув’о!

​Боже сунца, који таме зрачиш,Који ведриш и који облачиш,Ноћ је била црна, дуга —Разведри нам небо с југа,Да у зраку светла дана,У врлини света жара,Пропевају тужна срца,Загрле се браћа стара!

​Свети душе, дај нам твоју снагу,Благослови отачбину драгу,Благослови владаоца,Дај у њему врла отца,Да нас учи, како ваљаИћи смело дичној мети,Како ваља Србин бити,За род живет’ — ил’ умрети!