На поносној лађи

Лаза Костић (1841–1910)

На поносној лађи,На лађи љубави,Пошо сам тебе наћи,Островац убави.

Залуто сам далеко,Ди престаје већ свет,Од света сам и бегоИ стваро га опет.

Метанишућ сам клекоНа диван оточац,У уздисај се слегоНаметнут пољубац.