Jaoh, plamen ljuveni rasčini život moj

Jaoh, plamen ljuveni rasčini život moj,vjerovat a meni gospoja neće toj.U suzah vas plovem, uzdišem dan i noć,vapijem i zovem, a zaman, nje pomoć.Pogledom ljuvenim srdačce me rani,a ličcem rumenim slatki pokoj zani;sad za me ne haje, boli se a mnom svit;u gizdah ma traje liposti svoje cvit;u pjesneh provodi vesele sve danke,a mene smrt vodi na plačne svoe stanke.Jaoh, mramor studeni cijepa se u sto dilna moj plač ljuveni, na moju tužbu i cvil,i srca kamena rastaplja u suzahma tužba ljuvena, željahni moj uzdah;kroz ljubav ki cvile, ponavljau bolizan,čuvši me plač dile sa mnome po vas dan;a ona se ne boli nit mari čut moj trud,ma obraz oholi od mene svrće svud;kaže se od zmija i zviri oda svih,nalipa gorčija i trava jadovnih.Ah, tko bi toj sumnjil na ličce ljuveno?tko li bi u njem mnil da je toj skroveno?Pogledu ljuvenu virovat ni sadani ličcu rumenu; puno je sve jada.