Над повраћеним пјесмама

Матија Бан (1818–1903)

НАД ПОВРАЋЕНИМ ПЈЕСМАМА

Ој песмице моје,Пјесмице ми миле,У мом срцу никлеУ духу с' развиле,Она вас је брижноУ њедрима крила,И читала често,И често љубила;Па сад како да сеМени повратите?К'о згажено цв'јећоДа ми ту цвилите?Је л' вас главом онаНатраг отправила?Или вас је кобноТужна изгубила?Те у руке б'јеснојЗападосте жени,А ова вас послаИз пркоса меии?Не знам, у сумњамаМоја памет блуди;Све ми Слутња горка,Осећаји худи.Изненад ме данасМуња ошинула;Поразна овакоНије још синула.