Незахвална!

Незахвална!

У зао — час дан ми онај кобни свануКад у цркву ступих, и њу спазих којаСад последњу зада најљућу ми рану;Да тамо не пођох, не бих се ја садаПо земљама туђим вукао без наде,Грдећ' овај живот пун несносна јада.Авај! вараше ме хитро, непрестано,Док хинећи љубав стегне м' у окове,Из којих човјеку ниј' утећи дано.Ишао сам за њом као лудо д'јете,Погледи, ријечи, све што њено б'јаше.Ст'јене куд иђаше и ст'јене ми свете.Анђео живота чинила се мени,Дража него св'јетлост, потребна к'о ваздух,Најљепши остварен смишљај божанствени.Зна ли когод шта је имати у душиЈедну само мис'о, која у њој сијаКао пуст свјетилник у дубокој тмуши?Шта јв сва том мишљу чуства опит' своја.Под њезиним чаром живјети к'о сужањ,Нигдје ве налазит изван ње покоја?Зна ли, авај! когод шта јв засађенаУ човеч'јем срцу рајска слика, којаСлиједи те свуда к'о тијело сјена?Шта је њу опажат гдје код упреш очи.У мирисном цв'јету, у ведрини неба.На самом олтару, у санцима ноћи?...Ох! така је била моја љубав пуста!Па и већа, већа... вај! какву је душаОсјећала, неће никад изрећ уста.Али за њу каква постигла ме плата?Оста једва живот, а затворише сеПред животом нав'јек златна среће врата.Па још за њом срце жалит' не престаје!Не би л' боље било једном раскинут' га,Те свој стид да скончам и све скупа ваје?