Један блажaн час

ЈЕДАН БЛАЖАН ЧАС

Раскошним јеШеталиштем св'јет врвио.Поглед ми јеЊу једину ту тражио.Она б'јеломОгрнута хаљиницомСтојала јеПод гроздатом одриницомСвемогућомСилом свладан заборавихСвијет читав,И пред њоме крок уставих.За час једноСпроћу другог так' остасмо,Шта мислимо'Шта кушамо не знађасмо;Ал' на уснамТаки осмјех њој трепћаше,И тол' њежанУ очима жар сијаше,Да се мениУ час онај учинилоДа ј' околоСве св'јетлошћу избуктило,Те не видећ'Ништа друго, мислио самДа на небоОд једанпут узишо сам.