Варијације

Твоје је лице као љупка фрескаНа чађавоме зиду старог храма.Добра си као Дантова Франческа,У тишини и миру живиш сама,Без света да ти замера илʼ пљеска,А лице ти је као љупка фреска.

Тело ти је у филиграну љускаКроз коју блиста кротка душа твоја,Из очију ти бистрих благост пљуска,Врлинама ти већ не знам ни броја,Алʼ знам: за душу тамница је ускаТа прекрасна у филиграну љуска.

Зар хоћеш, драга, да се теби ласкаКо̂ свакој другој каћиперки? ЗаштоИ теби годи празних речи праска?О, кад је тако, ти овамо, машто!Речима финим као ваза саскаПоказаћу ти ја како се ласка!

Доста, за љубав вечитога Христа!Не могу више, досадно ми све је.Једанпут срце на ласкање приста,Но више неће. Гледај, сунце грејеИ кривудава река под њим блистаКо̂ ореол на глави старог Христа.

О, гледај поља и планине модре,Ко̂ ромеже се, ко̂ из сна се будеКад зрак сунчани кроз облаке продре.О, заборави љубав, патње, труде,Отвори душу и очи ти бодреИ дуго гледај те планине модре.

Јер ту је спас, и утеха, и нада,Ми ћемо, слаби, преврнути вером,Идолу другом, без суза и јада,Предаћемо се и речју и пером,А она биће иста, увек млада,Природа, тај спас, и утеха, и нада.

Сад знаш. Па ако хоћеш да се ласкаТеби ко̂ свакој другој жени, драга,Ако ти годи празних речи праска,У изобиљу имам тога блага:Речима финим као ваза саскаПоказаћу ти ја како се ласка!