Време (Милета Јакшић)

Милета Јакшић (1869–1935)

Легле су давно горе, нигде гласа,Земљу прихваћа ноћ на груди меке,Глуво је доба — ћути лавеж паса,Сањиво звезде трепере далеке,Поноћ је... хуји нејасно и чудноКȏ тајни вал по грудма ноћи неме,Све спава, али има нешто будно:То неуморно жури, тече време.