Дитирамб (Милета Јакшић)

Милета Јакшић (1869–1935)

ДИТИРАМБ(ШИЛЕР)Верујте, никад Богови не сиђуЗа себе сваки.Тек Бахус почне да ме вином служиВећ Амор-дете њему се придружи,А ту је Фебус божанствени таки,Ближи се, слеће сав небески светИ напуни ми дупком моју клет.

Ја, човек, реци, како да угостимНебески хор?Бесмртност сун'те у трошне ми груди,Богови! Смртни шта зна да вам нуди?Узнесите ме на олимпски двор !Јер сласт пребива у великог Дива;Нектаром нек се пехар ми прелива!

Подај му пехар! Наливен песникуТреба да га даш!Веђе му росом небесном пошкропиДа му пред Стигом ведри поглед склопи,Нек сања да је боговић и наш.Божански извор ври, кипи високо,Груди су мирне, а бистро је око...