Лето и зима

Милета Јакшић (1869–1935)

ЛЕТО И ЗИМАМртав лежи млад јунак у гори,Са калпака перје му просуто,Тужна зора хладном сузом мијеЈунаково лице мртво, жуто.

А над њиме други витез стоји,Супарника ледним оком мери,Са чела му веје хлад и зимаНа коси му студен мраз трепери.

Сунце гледа на тихо бојиштеПа прелази свој пут у тишиниГора ћути — само на висиниОрố кликће ко да плена иште.