Март

Милета Јакшић (1869–1935)

МАРТПустило јару мартовско сунцеКо ужарена пећИ зелен мами — пробија земљуЗумбул и лала већ;Покрај ограда листала зоваПупчао јоргован —У дворишту се ракољи кокошПетô поздравља дан —Пролеће! Пролеће!

Осмехује се зелено поље,Чује се шевин клик;Плаве се шуме у танкој париИ дàлеки зреник,Над младим житом ветар ћарлијаЊиха будући клас, —Размилели се радени — чујемОрача бодар глас —Пролеће! Пролеће!

Шта то шапуће на уво мениУ пољу ветар тај,Шта топи, таје у мојој душиСунчани овај сјај?Ко вес'о жагор што раним јутромРазбуца тежак сан,Мелодично се у души будиС песмом радостан дан —Пролеће! Пролеће!