Међу горама

Милета Јакшић (1869–1935)

Листају шуме, гајеви зелени,Кукавица се чује већ у гори,Славуј цвркуће у сумрачној сени,У хладу бистар поточић жубори.

Све буја: лист и трава; цвеће цвета,Маховином се кити суро стење,Бршљаном давно умрла дрвета —Како пролеће милује кићење!

Куд крочим само, цвеће ми се нуди,Ниче крај мене, преда мном га има,Њим и ја китим своје пусте груди:Сад је пролеће и по гробовима.