Мртва срца
МРТВА СРЦАЉуди! не газ’те лишће!Ти жути лешеви малиШто се по земљи згомилали,И они су се радовалиСвоме животу, бићу:Сунцу, роси, ветрићу;Познавали су муке, боле,Жеге, олује, студен, град. —И, ето, садКо мртва срца леже доле, —Не газите их из пијетета,Јер свака смрт је света.