Ова тишина — Милета Јакшић

Ова тишина долази од магле...

Ко̑ привиђење лака, млечно-бела,Она силази с тајанствена виса:Предео гледа иза њена велаКо̑ бледе црте старог живописа.

Она се тихо, нечујно комеша,Пуна ћутања и ледене језе,И о предмете миријаде вешаИглица којим ту тишину везе.

Она све боје брише, звуке гута...Без покрета се под њом гране сагле;Све ћути, стоји када она лута...

Ова тишина долази од магле.