Она (Милета Јакшић)

Милета Јакшић (1869–1935)

ОНАГледала је у дубокој ноћиЦрно небо пуно вечне тајне,На очи јој две звезде слетешеЗа то су јој очи тако сјајне.

Љубила се са ружицом младомКад се јутром у леји развијаПа јој листак па уснице оста,За то су јој уста руменија.

Гледала је када облак букнеМуња суне, храст доле обори,Па када је на ме погледалаМоје срце у пепео створи.