Путник на одмору (Милета Јакшић)

Као кап пеленаНа срце ми пада:Туђа поља гледамИспод туђег хлада.

Небом облак ми́лиПољем сенка лака,Из даљине блистаКоса у тежака.

Он гледа, где пред њимСахне море злата —Ал’ поздрава немаЗа ме непозната.

Моми у ручициСребрн српак сјаје,Она песму пева,Мене не познаје.

Далеко су њенеОчице од менеКо на небу звездеНоћу ужежене —

Само познат ветрићКо да грањем дува,Тихо шапће јесенИ сламчица сува.

А што јесен шапће,Мени срце стеже —Пољаном се туђаПесмица разлеже.