Смрт (Милета Јакшић)

Без крме, весла,Мој чамац бродиУ глувој ноћиПо црној води.

Около менеТишина хуји,Пучина ћутиВетар не струји —

Мрак зија самоИ мир је свуда, —Чун са мном пловиЈа не знам куда.

Ја нем и хладанЛежим у њему,Али осећамДа је крај свему:

Стиснуте очи,Скрштене руке,Слух ми не примаНикакве звуке...

Далеко самоНегде из светаГлас тихи звонаАмо долета.

Ко̑ из дубинеДавних временаИзгубљен вапај,Плач успомена̑ —

Последњим збогом,Жалобном је̏ком,Он ме на путуПрати далеком.