У пољу (Милета Јакшић)

У ПОЉУБлижи се подне, сунце ће припећи —Сад је најбоље ту под дрво лећи:Нада мном висе гранчице зелене.Дубока сенка ћути око мене.А летње сунце жеже немилице.Не дишу под њим поља, ћуте птице.Ни гласка нема, каткад зуцне муваИл’ ветар, када преко поља суваСа сунца бежи, шушне међу грањем.Преврће лишће с тихим шапутањемИ умири се, кад нађеЗахлађе, —К’о лена мис'о што слатко задремаКад се посла нема...

Авг. 1898.