У јесен (Милета Јакшић)

У ЈЕСЕНРужица бела у градини тужнојУ јесен позну самохрано цветаК’о бледа зрака поврх гроба нема,К’о светли санак преминула лета.

Чекала ваљда да славуј запоје —Ал место песме ветарац застуди,Насташе магле и буре јесењеА вихор један рашчупа јој груди...

Тако се моје срце тебе сетиИ живне спомен на времена стараАл још га тада жешћа туга свладаКад види јаву на се разочара...

Ленскій