Једном...

ЈЕДНОМ...Време кад врба листа и мацаКрај мутних бара и јендека...

По селу свуд се петли распевали, —Чује се негде жалостива блекаМалих јагањацаКо плач детињи.

Сунце па земљу топле зраке баца —Ударила је трава, листа зова,Врапци галаме око живог плота...

Ја слушам вреву тих гласоваПробуђеног живота...Сваког пролећа тако...Ал ће и то проћи...Једном ће доћи

Смрт мојих чула̑,Кидање плотских веза, час расула,Кад ће за мене све то ишчезнутиИ ништа не ћу видети ни чути.Од свег обиља тих лепотаКад благи дани ославеЈа ћу примити поврх мога хумаУдео мртвих: зелен бусен траве.