Завет (Шапчанин)

Нашто да ми свет се руга,Нашто да се кварим сам;Нећу пити — нећу вишеДа на вољу срцу дам.

Тол'ко благо, тол'ку земљуСтраћио сам, болан ја!Свак' на мене пружа прстом,Да сам лола свако зна.

То је тако до сад било,Свој несрећи крив сам самНећу пити — а шта ј' прошлоНећу више ни да знам;

Бог је сведок мом завету,Бог је велик, Бог је свет,Ако чашу једну узмем —Нек' сам хуља, нек' сам клет!

Тако се је клео ВасоПоправљајућ' живот свој,П'онда сврн'о у механуТе осветл'о завет свој.