Склопи твоје очи плаве

Милорад Поповић Шапчанин (1841–1895)

Склопи твоје очи илаве,Сакриј твоје груди беле,Давно сам се одрекаоТих добара, мила селе.

Ја сам им'о лепу драгуКа' из неба да је пала —За њом венем — кобна смрт јеВећ одавна прогутала.

Па сад, када сетан видимЛепо чедо, ка' ти што си,Жалосно ме осећањеМеђ' гробове сиње носи.

Међ' гробове, међ' крстове,Где ј' и њена плоча бела,Где је клета срећа мојаМени цео свет однела.

Зато скривај лице твојеИ те дуге, плаве веђеЗа онога, кој' те воли —Кој' је можда боље среће.

А ако си срцем радаДа ме твоја младост грије,Ти ми служи вино хладноЈер ми с' тако слађе пије.