Ја немам ништа

ЈА НЕМАМ НИШТА...

Ја немам ништа ван песме моје,Нису ми људи, дао ми Бог:Свака је песма, сваки је стихићМиришљив цветак са срца мог.И од тог цвећа мирисног, топлогТеби сам нежан поднео сплет:Горчине старе и сласти новеБеднима што нам удели свет,У души болној немо сам плак'о —А ти?„Немојте више певати тако!"

У твојој души грешница песма...Била си нема, ћут'о сам ја;Бадава дрхтах, бадава чекахМилости мрва да ми се дâ.И своје стидне оборих очиБлажени гласак чекајућ' твој, —Бадава душа жељом ускипе,Не чух га, не чух, ох Боже мој!К'о мрамор-слика нисам се мак'о,А ти?„Немојте више певати тако!"

Моје су груди пучина бурна,У њој облаци и муњин сев,А кроз њих боли громовно тутње:И љубав слатка и горак гнев.На мутном небу хаоса тогаБила би, душо, сунашни сјај,Ал' благе зраке не просу на меИ данас, данас — свему је крај.Згажено лежи надање свако,И од сад?„И од сад нећу певати тако!"