XЕЛМЕР

X Е Л М Е Р(Шведска)

Хелмер јаши свог коњица холаСобом носи сивога сокола.

Кад у гору хладовиту зађеОнде јунак седам браће нађе.

„Далеко нас обилази, вуче,Из срца нам плам освете суче!“

Хелмер баци рукавицу своју:„Ја сам добар јунак и у боју!“

Коњиц вришти, што га Хелмер јаше:Шесторица пред њим мртви паше.

Седми брат, Ларс, пред јунаком клечи...Није залуд просипао речи.

И пођоте кроз зелену горуЛарс и Хелмер девојачком двору.

Севну сабља Ларса наоштренаПаде глава Хелмеру с рамена.

Крвава је по горици трава,На врх сабље хелмерова глава.

Код свог дома Ларс подсмејом рече:„Добро вече, сестро, добро вече!

„Ти си, мислим, хелмерова дика:Ево главе твога милосника!“

„„Мили боже, да јуначка сина!...Испиј, брате, овај кондир вина!““

И убица приближи се цуриА дева му нож у срце сјури.