ДОШЛА НАМ ЈЕ...

ДОШЛА НАМ ЈЕ...

Дошла нам је баштованка —Славно пролеће;У очима чедног цветаБисер трепеће.

Сетан славуј, руажан драганПева у гори,По ливади бистар потокСлатко жубори.

Оставио диван мирисДраге моје груд:Па ко тамјан осуо сеОвде, тамо, свуд.

Човечје се од милотеСрце опије,А душа му у заносуСлатко вапије:

Да кратак је, да сладак јеЖивот овај леп!Да красан је, да диван јеВечни божји свет!

Али заман чаролијаЗаман пролећа,Увређена моја душаНишт' не осећа!

Само кадкад што узданеС горка удеса;А од даха облак скријеСветла небеса.

Само вазда што се пита:Бели данче мој:За што мени овај животКада нисам твој?!