ДРАГОКУПНА...

Драгокупна даде мени,Драгокупна једном дара,А ја теби на уздарјеСрце своје из недара.

На уздарје што ти дадо,Да је срце, неси знала,С њиме си се, као бепком,И шалила и сиграла.

И тек онда, кад ти даракНа две на три поле пуче,Тек онда си опазилаШта уради, лепо луче!

Покаја се... дође к мени,Преда мном си тужно стала,Па се горко зајецала,Па се тешко заплакала.

„Прокуни ме, драги брате,Зло по тебе големо је!Прокуни ме, несретниче,Разбила сам срце твоје!“

„Не бој ми се, не кај ми се,То по мене беда није,Од јако ће срце мојеЛепше песме да ти вије.“