ЗАМАН!

ЗАМАН!

Заман танко гудилоУзимам у руке,Узалуд на меканихСтруна мамим звуке.

Душа, — путник у шумиКосе ти залута,А из шуме на пољеНикаквога пута.

Срце ми се у тичеПретворило мало,Па слађаном, веселомПевању се дало.

Заман мамим тичицуНа груди, на гнездо:Тица мене не чујеТрепталице звездо!

Од жеља ми потоњихПосташе голуби,А голубак сваки тиШећер-уста љуби.

Санови су прозрачанДувак ти откали,А молитве на његаКа бисерје пали.

Па узалуд узимамГудило у руке,Узалуд из меканихСтруна мамим звуке.

Па прости ми, данче мој,С кивна покушаја:Тумач бити не могуСлатких осећаја!