КАД ЈОЈ ОТКРИХ...

Кад јој открих своје тајнеИ љубавне свете пламе,Као мајка чедо својеУмиљато погледа ме.

Кад је чула песме мојеОд којих је поноћ врила,За награду румен цветакДала ми је душа мила.

Олакша ми црно жићеОд њезина од погледаКао срце крвниковоПосле чистих исповеда.

Још у недри моји ломниПламен миља силно гори,Још певају песме — тицеМојој драгој — лепој зори.

Ал већ драга не чује миБоне душе чеда сетна,Ал и зашто, да их чује?Та она је тако сретна!

Она сретна и весела —Ја у јаду своме трунем:Ал' судбу си још ни садаЈош не могу да прокунем

Благослов би говориоКад би клетву рећи хтео —Није л' доста за животаЈедан поглед — цветак вео?