ПЛАЧ

ПЛАЧједне помодарке

Смрт те оте... нестало те..Тешко мени све до века!Из очију мојих мутнихНек потече цела река.

Од уздаха мојих тешкихХолујина нек се диже!Већ ни тебе, јаој мени,Већ ни тебе нема више!

Склопљене ти мудре очи,-Младо тело већ се кочи;Немам кога „златом" зватиИ на крилу љуљушкати.

Или ко ће сваки коракТако верно да ми прати?Ил' ко ће ми више путаХладна недра огрејати?

И срце ми јоште бије,Јоште живи, још не пуче...Ао лепо, ао младо,Ао мудро моје — куче!