ПОРЕД ГРОБА

ПОРЕД ГРОБА

Поред гроба стојим,Поред гроба стара;Лахорић се с мекомТравом разговара.

Ветрићи се лакиУдварању дали,А по гробу младиЦвети расцветали.

Узбра један цветак —Да диван је био!На лицу му драгиКамен треперио.

Осу му се мирис,Те ме чисто опи,А срце у грудиСтаде да се топи.

Хај! ма ко би знао —Бијах уздануо —Из каквог је кивногСрца изникнуо!