ЦРНА НОЋИ...

Мита Поповић (1841–1888)

ЦРНА НОЋИ...

Црна ноћи, мутно чело,Црно жиће црно доба —Свуда раздор и неслогаСвуд клевета, лаж и злоба,Свуд лукаве, тровне змије...Хајде вино нек се пије!

Нек се пије, нек се троши,Као турска крвца да је,Нек звекећу гојне чаше,Да не чујем уздисајеИз недара што се крадуУ големом нашем јаду!

Прва чаша рујна винаНека је у здравље родуИ Србину, на бојиштуШто ће пасти за слободу!Од мејдана ко се боји:Бројанице нека броји!

Ко је Србин, нек је Србин,Нека љуби веру, бога!После вере, после богаПрва нек је њему слога!Де се слога не поштује,Тамо ропство ланце кује.

...Црна ноћи, мутно чело,Црно жиће, црно доба —Свуда раздор и неслога,Свуд клевета, лаж и злоба,Свуд лукаве тровне змије —Хајде вино нек се пије!

Грмило је... севало је...Страшне беху непогоде:Локали су издајицеТвоју врелу крвцу, роде!Ал' јунаци, што нам пашеСачуваше име наше!

И још има, да нас чуваСвете правде страшног бога;Ил' ако ни њега нема;Ево мача пламенога!Мач слободу нека брани,Кад настану бурни дани!

...Црна ноћи, мутно чело,Црно жиће, црно доба —Свуда раздор и неслогаСвуд клевета, лаж и злоба,Свуд лукаве тровне змије —Хајде вино нек се пије!

Препуњена трећа чашаВина мрка, вина јака,Нек у здравље буде, браћо,Наших лепих девојака!Та девојке то су намаШто је крило тичицама!

Као црне, слепе ноћиШто разгони сунце врело:Тако осмеј девојакаРазведри нам мутно чело —И право је, да се сећаСвака чела свога цвећа!

Меке груди, слатки збориПољупци и загрљаји,Тајне жеље и осмејциИ лагани уздисаји...Ил' човеку што ће више,Док му чила душа дише?

Још једаред браћо милаНек звекећу гојне чаше:Презирите, што је туђе,Пригрлите, што је ваше!Сви реците: туђе не ћу,Ал' за своје пашћу, мрећу!

Ко је певац, нека пева,Ко је кројач, нека шије,Ко је тежак, нека оре,Јеванђеље поп нек штије —Сваком своје ваља дати,Па морамо процветати!

Н хтело би срце мојеЈош и више да вам поје,Ал' тавница ј' глава мојаРобови су мисли моје,Па не могу куд би хтелеДа полете мисли смеле.

Ад' доћи ће жељно добаБог дао, да добро слутим! —Када све ћу да испричам,Што ћу данас да оћутим;А и дотле — што ћу другоДа вам причам, браћо, дуго?

Црна ноћи, мутно чело,Црно жиће, црно доба,Свуда раздор и неслогаСвуд клевета лаж и злоба,Свуд лукаве, тровне змије —Хајде вино нек се пије!