ШТО МЕ ВАРАШ...

Мита Поповић (1841–1888)

ШТО МЕ ВАРАШ...

Што ме вараш? што се смешиш,Судбо моја, на ме?Ил' зашто ми кивној жељиПотпирујеш пламе?

Што ме нудиш из пехараНепознатим пићем?Што се сиграш лакоумноС млађанин ми жићем?

Остави ме... не буни ме!Не ћу твога дара!Ја се бојим препуногаЗлатна ти пехара!

Не би ништа, да се пеленУ њему пенуши,Пелен није наудиоНикад мојој души.

Ал' како ме слашћу нудиш,Тога пити не ћу:Е од силне од милотеСвиснућу, умрећу.

А ја, судбо, сад никакоНе би хтео мрети:Та мени су и глоговиСад шарени цвети!

Данас ми је рекла дика,Да ме верно љуби,Данас мене безазленкаПрви пут пољуби.

Па остани, па оставиСлдатко твоје пиће...Од данас се тек почињеПраво моје жиће!