Кад јарко

Владимир Васић (1842–1864)

Кад јарко сунце зађе,Мир да мирује,Вече ме увек нађеГде с тобом другујем.

Кад црна тмина мине,Кад мине црни мрак,Опет ми прво сијнеИз твојег ока зрак.

Гледам те сваког дана,Гледам у салик твој,И тражим радовањаУ слици дивотној.

Гледајућ' очи плаве,Гледајућ' осмех твој,По сто ми пута планеЖеља за народ мој.

Па сваког дана зборим,Гледајућ' салик твој:Ох, ал' те љубим, волим,Ка' мио народ мој!

Па сваког дана самоМислим о нади тој:Ох, Боже, кад ћу тамо,Тамо, у народ мој?