Сањао

Владимир Васић (1842–1864)

Из пехара злаћаногПијем вино хлађано,Пијем, па ми загрејалоМладо срце млађано.

А то вино црвеноЗавело ме, занело, —Занело ме, сањаоШто ми срце волело.

Крв и бојак сањао —О, да лепа сана!Па харчио и пиоСве до бела дана!