Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)
Traducido por Јован Јовановић Змај
Преживео сам своје бујне жеље,Размилово̑ сам своје маште сјај.Остале само патње моје веље, —По пустим грудма лута уздисај.
У оштрој бу̏ри судбе немилоснеУвену венац што ми даде мај.Проводим дане тужне, инокосне,И чекам, чекам, кад ће доћи крај.
Така је јесен. Хладни, мразни даниС дрвета стресу онај зелен ки̑ст,И само један усамљен на граниЈош дрхће, трепће закаснио лист.