Село (Пушкин)

СелоСрдачно те здравим, мој кутићу знани,Уточиште мира, надахнућа, рада,Где нечујним током теку моји дани,У срећи, без јада.Твој сам: јер промених грешне царске дворе,И раскошне гозбе и заблуде њинеЗа тишину поља и шуштање горе,Где ће дух слободан кʼо орʼо да сʼ вине.Твој сам: јер ја волим овај вртић мрачниСа његовим хладом и безбројним цветком,Ту ливаду лепу окићену плашћем,Где потоци шуме по шевару ретком.Ту преда мном свуда стоје слике живе:Два језера бистра у дољи се плаве,Где се бела једра кад и када јаве;А иза њих шуме и дугачке њиве;У даљини мноштво разбацаних кућа,Крај обала росних белоруна стада,Ту млинови многи и стаје од прућа,Све трагови сами обиља и рада.Овде ослобођен од таштина празни,Ја се учим наћи у истини дражи,И ценити веру, коју душа тражи,И не чути ропот незналица разниʼ,На смирену молбу саучешћа дати,И с презрењем глатиЗлочинца, илʼ луду с неправедним сјајем.Пророци векова, ту ја питам вас —Кад се летњег дана под лиснатим сплетом.У самоћи дивној и у миру светомЈош јасније чује ваш утешни глас:Јер он гони снажно сан суморни, лени,И на рад ме креће, а унилост гуши,И те ваше мисли творачке и смелеСазревају тада дубоко у души…Алʼ ужасна мисо овде душу слама:Усред цветних поља и зелених гора,Свуд пријатељ људства угледати мора:Убиствени призор незнања и срама.Не марећ за сузе, не чујући писку,Одређено само неком судбом пуком:Ту власништво дивље у безбоштву нискуСве отима, граби насилничком руком:И рад и својину и радничко време,Под фијуком бича погнуто за плугом,Ту се ропство вуче по браздама туђимИ печали другом.Ту се јарам тегли све до гроба хладна,Ту не гаји нико ни љубав, ни наде,Ту расту и цвате девојчице младеЗа насладу гнусну господара гадна.А отаца седих узданица драга:Ти синови млади, та смена и снага,Од свог дома бежи и светом се вијеДа умножи робље великашког прага…О, што немам гласа, што у срца рије!Што ми груди гори узалудни жар,Зашто немам страшни речитости дар?…Да лʼ ћу видетʼ, друзи, ослобођен народДа лʼ ће кадгод ропство на миг царев пасти,И да ли ће једном и над земљом нашомЗасијати зора слободе и части?