И тако бист — Бошко Ст. Петровић

С пролећа младог гором жубориПоточић чист,С осмехом ведрим у њега гледаСа липе лист...

С нејасном жуди за прошли животПогружен, блед,Под липом брсном с болом се хватаКалуђер сед.

Отишло лето, свенуо листак,Утрну жар...Уморним оком у поток гледаКалуђер стар.

Поточић јури, на недри својиОднео лист...А кале шапће побожно, тихо:— И тако бист!