Код старог храма смедеревског — Димитрије Глигорић Сокољанин

Са побожним страхом, ја прилазим ево,Жеља ме је вукла упознат’ се с тобом;Не питам како си под земљицом био,Но бих рад дознати над чијим си гробом?Да л’ си вечни белег победе и славе?Ил’ си спомен какве окруњене главе?...Замириса тамјан, дим с’ у небо вије,Ја замишљен стојим, душа ми се сећа:Још нам многи алем под земљом се крије,Претрпан теретом толиких столећа!