Jadovnih boljezni prsi su me pune

Jadovnih boljezni prsi su me puneU željah ljuvezni, urešen paune,

Ke m' dušu podiru i s dušom srdačce,Od muka umiru, prisvijetlo sunačce!

Misleći dan i noć, moj cvite najdraži,5Kako bi srce moć da nam se utaži.

Kako bi moć slučit dva srca što žudeI želje izručit, priskladno ko m' blude.

Ja sahnem, ti bliđiš, ja mrem a ti želiš,A sve to sam vidiš ter me još dreseliš,10

Ter mi još skončavaš na pospjeh život mojI duši pridavaš nevoljni nepokoj!

Gdi tužiš na mene, kažući tve lice,S uzdahom ko t' vene kako cvit ružice,

A oči t' vre sozom, kim sjaju livade15Iz neba kad rosom zelen lis popade.

A to sve ti činiš, er ne znaš ćud vila,Kih ljubav ne sciniš ni kletve bez dila,

U meni ni tako, kunu se toj bogu,Ma nu ja inako ni umijem ni mogu.20

Nesreći zabavi, a mene ne krivi,Ka našoj ljubavi u svemu protivi,

Straži me još preda, oh stražo neugodna,Ka nad mnom sve preda, čas nisam slobodna!

Nu da znam umriti, me zlato pričisto,25Skoro se ć' smiriti, vidićeš znam li što.

Vidit ćeš hitrosti djevojke ka ljubi,Kako ne dopusti da platu trud gubi.