Oh, kruno pridraga, biserni moj cvite

Oh, kruno pridraga, biserni moj cvite,Ljubav me primaga da umrem krozi te!

Tijem ne ktî zamirat, ar oči utičuTve gizde pozirat kojim se vas diču;

Ni mi kti zabavit, molim te za milos,5Sluga se tvoj pravit, zač mi je usilos.

Pokle mi s', gospoje, u prsijeh mojih stril,I duše još moje ti s' vilo, veći dil.

Ar meu svim vilama i meu sva još dobraGospođa s' ti sama, mê srce ku obra.10

Ni pomnjim za ino na saj svit što viđuNeg tebi jedino u milos da priđu.

Nis' tvrđa kamena, nit može toj biti,Gdi s', vilo, ljubljena, da nećeš ljubiti.

Najliše ki t' mlados s životom dariva15Na svaku tvu rados vas svoj vik da biva.

A uzrok tomu bi tva lipos, sunačce,Ku velmi obljubi me željno srdačce.

Ar ljubav tolika hitro ga pritvori,Anđelska tva slika da na njem sva gori.20

Tebi me još izda ter u hip on svezaS kripostju jur zvizda od tretih nebesa,

Da uze ljuvene, dokle na svit hodim,Ne zdriješim ja s mene, ni je se slobodim.

Smiljeno cić toga ja te ću pomolit,25Vrh mene svim tvoga ne kti se oholit.

Reci se da s' moja, za bijelo tve lice,Jur moja gospoja, a ja tvoj, ružice.

A mnom se neć' stidit meu vile gizdave,Nu ti će zavidit cić hvale i slave.30

Na svakom veselju u pjesnijeh gdi sloveš,Za gizdu još velju kruna se svim zoveš.

Svemu je svrha smrt, nu samo slavan glasNe može nigdar strt, ar nad njim ne ima vlas

Krostoj se ć' mnom, vilo, vrhu svih dičiti,35Istom me jur milo kti k sebi primiti!

A platu ja inu za moj trud ne prosim,Neg tebe jedinu u prsijeh ku nosim.