Vila ka mnom vlada i mojim životom

Џоре Држић (1461–1501)

Vila ka mnom vlada i mojim životomŽestok mi trud zada ne rajskom lipotom.

Nje rajskom lipotom stravi me još toli,Da vas vik i potom jur mnom se svak boli.

Jur mnom se svak boli, ar zgubih još dušu, 5Toj vili pokoli odlučih da služu.

Odlučih da služu, mneći njom bit blažen,A ne tač da tužu ranjen i poražen.

Ranjen i poražen u plaču još sahnemKi će bit utažen jur kad ja izdahnem. 10

Jur kad ja izdahnem, nad mnom ću pisati:Željah (da odahnem) tamnu smrt prijati

Tamnu smrt prijati, ar ve mi bi boljeI saj svit parjati a neimat nevolje.

A neimat nevolje ke ćutih cić vile 15Jak jelin u polje izranjen od sirile.