Светли гробови

Бејасте ли, браћо моја млада,Да л' бејасте ви на гробљу када,Ај' на гробљу, на голему?— Та увек смо ми на њему.Гробље ј' земља ком се ходи;Гробље ј' вода ком се броди;Гробље — врти и градине;Гробље — брда и долине,Свака стопа:Гроб до гроба.Гробље ј' спомен доба свију,Гробље — књиге што се штију,Повесница свих земаља,Староставник цара, краља.И читуља виших сликаИзбраника, мученика,Од почетка памтивека,Све ј' то гробље —Ал' је и колевка.

Нема броја ни именаУ висини звездам' свима,Камол' броја и споменаУ земљици гробовима!Милионе прогутала ј' тама,Црна тама многих тисућлећа,Нико их се више и не сећа,— Но погдеком увек гори свећа.Ил' је свећа, ил' је име светло,Ил' су дела која се не гасе,Па редове недогледног гробљаСвојим зраком красе.Ти гробови,Стари, нови,Они сјајуСваком нараштају —Кад се умље у прошлост удубиУ тамнини да се не изгуби;Кад се пустиш у давнине светеУ давнине и свете и клете,Да ти мисо пута не помете.То су ватре догласнице,Пружајућ' се из даљних еонаУ поворци оној дугој —Достављајућ' једна другојСтрујом која напред лети,Тежећ' само једној мети.Па се тако светли млази —Па се виде светли тразиЈедног духа разних доба,Духа коме нема гроба.— У гроб само сруши кости,Стресе пепо кој' му сметаБржем бују виша летаК узвишеној будућности.

Ко с' осврне да погледиБистрим оком и погледомНа гробове ове светле,Повеснице дугим редом,Мора чути како ј' живо,Кроз векове, кроз маглину,Дед унуку, отац сину,Борац борцу довикиво:„Где ја стадох — ти ћеш поћи!”„Што не могох — ти ћеш моћи!”„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!”„Што ја почех — ти продужи!”„Још смо дужни — ти одужи!”То су збори, то су гласиКојима се прошлост краси,Што продиру кроз свет мрачниСа гробова оних зрачни',Спајајући громким јекомИ Божанском силом неком,Спајајући век са векомИ човека са човеком.Око сваког светлог гроба(Баш ко горе око звезда)Повесница прича ово:Хватало се неко коло,Коло младо, коло ново,Нове клице стара нада,Ново цвеће стабла стара,Душе чисте, срца млада,Наследници светог жара; —Ту се слего живот младиДа се с гробом разговара.„И ти паде, драги брате!”— „Нисам, децо, вас док траје!”„Је л' ти борба била тешка?”— „Покушајте, милина је!”„Шта си хтео? — куд си пош'о?”— „Тамо куд се стићи мора!”„Зар је вера тако јака?”— „Увек јача од злотвора!”„Мало нас је кој' би смели” —— „Ал' вас јака сила креће!”„Зар ко може стићи цели?”— „Ко посумња никад неће!” —„А ко беху они дивиКоји су те напред звали,Који су те ојачали,Који су ти крила дали?”— „То бејаху идеали!Без њих нема више летаНад облаком мрака густа,Без њих би се малаксало,Без њих би се брзо пало,Свет би био гроб без цвета,живот празан — младост пуста!”

Око сваког светлог гробаПрикупљо се живот нови,Наследници светлог жара,Купили се соколови,Пијућ' душом светле зраке. —Јест. тако је, браћо драга,Ти гробови нису раке,Већ колевке нових снага!И вама је, јаој, паоСтегоноша дичног стега, —Ал' је сино гробак нови, —Ви стојите око њега.Ту погледа брат на брата,П' онда горе, п' онда у се;Груди дршћу, уста ћуте,Али душе разум'у се.Да л' то снага ниче нова? —— Даруј, Боже, благослова,Да вас здружи братска слога,Заветнике који с' купеОко гроба Ђуринога!