Синоћ

Лаза Костић (1841–1910)

(Одломак)

Синоћ, Дико, жељо жива,синоћке те очекива'!Силних жеља полетело јатода с висине изгледује злато,о небо се жеље приковале,место звезда на мене су сјале,а највећом од тих жеља клети'придела је нојца вео бледи,бледи вео сади-месечине,хоће нојца комарник да гради,да се под њим љубе двоје млади'.Комарник је разастр'о чини,већ одавна чека ноћи нема,већ над шавом уморна задремаали тебе нема!