Suze ovoj nisu vik, ke ronim niz lica — Marin Držić

Suze ovoj nisu vik, ke ronim niz lica;suze su srcu lik, kad mu je tužica;bolesnu suzami boles se odlaga;mojim se tugami svak čas jad prilaga;smrtni je nepokoj, a ljubav toj tvori,ki plačem život moj skončava i mori;zlamen'je koji su bolesti od moje,uzdasi toj nisu ni slika njih to je;uzdahom svrha jes, a prsi me svak časćute veću boles i smrtni, jaoh, poraz,ljubav, kâ je u meni srci mi goreći,ovi vjetar čini oko ognja leteći.Kim čudom toj činiš; ljubavi, ktje mi rit,da ga u ognju tač držiš, a neć ga izgorit?