Сузбијена завист

СУЗБИЈЕНА ЗАВИСТ

О пјесниче, чеминС буса прозборио:Ко је икад бјељиОд мог лишћа био?Чемине, не лудуј,Ти би скрио лицеДа бјелину видишМоје дјевојчице.О пјесниче, реклаНа то ружа кивно:Погледај ми лишћаРуменило дивно!Не гиздај се, ружо.До лица би мојеДјевојчице лишћеПобл'јеђело твоје.Тад с пркосим гласомВјетарац ме сретне :Ја с ливаде носимСве мирисе цв'јетне.Заман ти се, вјетре,Сви мириси шире,У дјевојке мојеЊедра слађе мире.Најзад и звијездаГњевно затрептилаВелећ: ниј' од менеСвјетља твоја вила.Зв'јездо, истим сјајемОко њој сијева,Ал' топлије срцаНо зрак твој загрјева.